Kajsija naraste obično do 7m visine zavisno od visine stabala, podloge, načina gajanja, zemljišta i drugih činilaca. Brzo raste, ima većinom ogruglu, razvedenu krunu. Najčešće živi 30-40 godina, a može dostići i više.
Relativno dubok koreni sistem omogućuje da kajsija uspeva na suvljem zemljištu, ali plodnom rastresitijom.Na peščanom i vlažnom zemljištu kajsija brzo propada od smolotočine.
Nektarina uspeva na istim zemljištima i najbolje ju je saditi pod istim uslovima kao i breskvu.
Zemljište za breskvu treba da bude duboko, srednje teško i dovoljno toplo. Duboko peskovita ilovača jeste najbolji tip zemljišta za breskvu. U pogledu reakcije traži slabo kiselo, neutralna i slabo alkalnih zemljišta tj. pH 6-7-7,5.
Breskva prorodi veoma rano, već u trećoj godini pokriva troškove proizvodnje.
Voćke srednje razvijenosti, dostiže visinu 3-10 metara, živi prosečno 13 godina, a može nekada i preko 20 godina.
Koren breskve je površinski i do 30 cm dubine nalazi se oko 60% korenovog sistema.
Za svoje uspevanje jabuka zahteva više vlažno nego suvo podneblje i plodnija, duboka umereno vlažna zemljipta, reakcije pH 5,6-6,6, a prema podacima iz Madjarske uspeva čak i pri pH8.
Koren jabuke može biti generativni ( iz semena) ili vegetativni. Stablo je bujano i sredbje bujno, nisko, srednje i visoko.
Jabuka se uspešno prilagodjava raznim oblicima krune, a formira se oblik zavisno od sorte i načina uzgoja.
Trešnja se odlikuje snažnim korenom i snažnom žilom koja raste u dubinu. Inače trešnja živi 40 do 50 godina, a počinje da radja izmedju treće i pete godine.
Stablo trešnje može biti poluvisoko i visoko.
Trešnja je otporna prema niskim temperaturama, te se može gajiti i u hladnijim područjima u kojima druge vrste voćaka ne mogu uspevati. Zahteva mnogo svetlosti, te traži otvorene prostore. Nije probirač zemljišta. Najbolje joj odgovaraju lake peskovite ilovače i nanosna umereno vlažna i krečna zemljišta.
Zahvaljujući pretežno dubokom korenskom sistemu kruška može da uspeva na raznim zemljištima, ali joj najbolje odgovaraju duboka i dovoljno rastresita zemljišta, slabo kisele reakcije pH 5,6-6,5. zemljišta sa većim sadržajem kreča od 3% nisu pogodna za krušku kalemljenu na dunji.
Koren kruške prostire se vertikalno i horizontalno. Iz semena kruške dobija se vretenast koren koji prodire duboko u zemljište na dunji okalemljena ima slabiju bujnost i traži plodnija zemljišta. Stablo kruške može biti nisko, srednje i visoko.
Odlikuje se razgranatim korenovim sistemom koji se razvija više u površinskim slojevima zemljišta. Iz korena razvija izdanke.
Stablo može biti nisko, srednje i visoko.
Zemljište za šljivu treba da bude duboko, rastresito, plodno i sa dovoljno kreča, a pH 6,5-7.
Šljiva se kod nas najviše gaji na parapodzolima, jer su ova zemljišta glavni tip u našim šljivarskim rejonima.
Najveća masa korena razvija se u površinskom sloju na dubini 20-50 cm. Korenova mreža je uglavnom u prečniku krune.
U pogledu zemljišta takodje nije probirač. Okalemljena na magrivi ide na suva, posna i kamenita zemljišta. Na divljoj trešnji ide sa visokim stablom, a na divljoj višnji za niska i polu visoka stabla.
Dunja je veliki probirač zemljišta. Za svoje uspevanje traži duboka, rastresita, propustljiva i plodna zemljišta. Zemljišta sa više od 3-5% kreča nisu pogodna za dunju. Koren dunje je žilast i razvija se više u gornjem sloju zemljišta-oranično. Na dubini do 30 cm nalazi se do 71,3% korena. Maksimalno prodiranje korena u dubini je 240-247 cm, a horizontalno prostiranje korena 290-315 cm.
Od klimatskih činilaca najviše leski smetaju promenljive temperature, tj. hladno i toplo vreme u februaru ili martu, koje može uništiti rese. Za naše prilike leska može uspešno da se gaji u rejonima breskve i trešnje. Leski najbolje odgovaraju dublja, plodna, propustljiva zemljišta, kao što su aluvijum, peskovite ilovače, visinske crnjice. Ne podnosi peskovita, peščana, glinovita i suviše krešna zemljišta. Zemljišta sa preko 3% humusa. Inače leska ima plitak korenov sistem.
Nije veliki probirač zemljišta, ali dobro uspeva na dubokim i rastretim zemljištima sa dovoljno kreča, zatim na aluvijalnim, ilovačasto-peskovitim i skeletnim zemljištima. Orah najbolje uspeva na umereno vlažnom zemljištu. Doline reka vrlo su povoljne za orah. U pogledu reakcije orah zahteva neutralna do slabo alkalna zemljišta, tj. pH 7-7.5.
Koren oraha proizveden iz semena razvija se snažno i duboko prodire u zemljište. Pikiran koren oraha više se horizontalno razvija.
